петак, 03. август 2018.

Je l’ se kaže folira ili folija?

Kada pomislite na život šta vam prvo padne na pamet?
Da li su to otkucaji srca i puko disanje ili možda život doživljavate malo ispunjenije i  kvalitetnije?
Ili barem tom kvalitetu života tj.  življenja težite?

Verujem da je odgovor ipak ovo drugo, barem koliko ste u mogućnosti da tako nešto ostvarite…

I onda dođete u šizofrenu situaciju da vam država, koja bi trebalo da bude “servis građana, ne “Parking servis”, već istinska pomoć  da vam stvari u životu budu bolje i lakše, ciljano komplikuje život i zarađuje na vama…biram reči, politički korektno.

Bahato i besmisleno.

Ponovo ću se vratiti na priču o folijama za zatamnjivanje stakala na automobilima i posle toga zaćutatiti zauvek…o foliranju, pardon folijanju.



Pre izvesnog vremena država je odlučila prvo da zabranjuje, a potom da uvede obavezan atest pomenutih folija koje se postavljaju kako bi zaštitile putnike u kolima od prekomerne toplote i štetnog UV zračenja.
Obrazloženje ovakve odluke sastojalo se u tome da se na ovaj način utvrđuje da li pomenute folije menjaju fizičke osobine stakala na automobilama, u smislu lakšeg pucanja i samim tim povrede putnika, kao i da se proveri da li možda zatamnjivanjem stakala neko prikriva da prevozi osobu,  ili više njih, za kojima tragaju  nadležni organi.
Dakle bezbednost na prvom mestu, u svakom smislu.

Šta je onda tu problem?

Prvo, niti jedna zdravstvena instance se nije oglasila povodom odluke da treba uklanjati folije koje štite od štetnog sunčevog zračenja. Dakle ako država kaže može melanom, onda melanom.

Drugo, ukoliko posedujete automobil sa fabrički zatamnjenim staklima ne podležete ovim proverama i zabranama. Znači oni koji kupe takav automobil automatski nisu sumnjivi da prevoze lica koja možda traže organi gonjenja. Drugim rečima, fabrički si pošten. Ništa da se folira, tj folija...stavlja.

Treće, nisu problem uvoznici i distributeri istih folija, i oni koji ih lepe nego građani koji koriste njihove proizvode. Da povučem paralelu, nije kriv diler već onaj koji se drogira.

I četvrto i možda najinteresantnije, ova pravila ne važe za vozila u vlasništvu države. Oni dakle ne brinu za svoje živote ako su zatamnili stakla. Spremni su da se žrtvuju da nama bude bolje. Što je svakako za pohvalu u ova složena vremena. Da se ne foliramo.

Ali da se vratimo na brigu države o našoj sigurnosti.

Dakle koja je definicija atesta.
Atest je dokument koji nastaje kao rezulatat utvrđivanja tehnoloških karakteristika određene robe. On naime predstavlja izjavu da roba ima ona tehnološka i druga svojstva koja su predviđena standardima odnosno koja kupci očekuju od te robe.
Dakle kao što vidimo, na ovom primeru, država Srbija je rešila da ispita kvalitet recimo svetski priznatih američkih folija Llumar jer ima više standarde od navedenog proizvođača pa da se to ipak proveri?

Iako je za njihovo postavljanje dao saglasnost i distributer recimo Peugeota, Mercedesa, Audija i sl (što je bio obavezni deo potrebne dokumentacije) država Srbija se postavlja iznad njih i ipak bi to da proveri.
Nema prepreke za državu kada reši da nas zaštiti.
Nema šta, briga za građane je na prvom mestu i ne priznaju se tu nikakvi pravi ili lažni autoriteti!
I tako i treba! Nema tu šta da se folira, pardon folija upliće u ono što je državi najbitnije. Sigurnost njenih građana.

A kako u realnosti stvarno izgleda izdavanje pomenutog atesta?

Za celu teritoriju grada Beograda zadužen je jedan AMSS (Apsolutno Maliciozna Skupina Sabotera) na Zrenjaninskom putu u jednoj jedinoj prostoriji bez klime. Ako pokušate da ih dobijete na broj telefona koji je na zvaničnom sajtu AMSS nećete uspeti. Razlog jednostavan, niko ne podiže slušalicu. Znači neko se folija…folira.
Ako uspete da od njihovog operatera iz call centra dobijete mobilni broj telefona on će gotovo stalno biti nedostupan,  ili će zvoniti do u beskraj kuda vodi i Zrenjaninski put.

I šta onda?
Pa ništa, dođete, sednete na trideset i kusur stepeni i čekate. Pre toga uplatite za gospodina ili gospođu, 3000 dinara Direkciji za saobraćaj, pa čekate i onda još uplatite 300 dinara, za gospođu ili gospodina, republičke administrativne takse i na kraju čekate i još uplatite 2400 dinara usluge atestiranja već pomenutom AMSS, za gospođu ili gospodina.
 Čisto da imate šta da radite dok čekate.

Ako se posle svega ovoga ne budete osećali kao kompletan magarac znajte da ste sami krivi za sve što vam se dešava.
Ako se ipak budete osećali baš tako nije ni važno, jer je cilj postignut država je sigurna da ste bezbedni. Jer nema šta ko tu da folira, folija ne folira.
Atestirano i potvrđeno da ne folira.

Država je uzela svoj deo novca, ali zato možete biti sigurni, jer Srbija vam garantuje da je tako, ne neki Amerikanci ili neki Mercedes, Citroen, BMW. Srbija. I to je jedino bitno.

Da se na kraju razumemo nikakva briga za građanina tu ne postoji ni u naznakama, jer proizvođač garantuje veću zaštitu u slučaju prskanja stakla baš pomenutim folijama. Proizvođač iz zemlje gde se eventualno igranje sa takvim stvarima završava na sudu uz milionska obeštećenja, bankrot i zatvor.

I zato dok vas neko ovde folira da je problem folija upamtite da se u Srbiji ne kaže folija nego folira. Ovog puta razlog je folija, sledeći put ko zna šta će da vas isfolira…

Za vaše dobro naravno.

Нема коментара:

Постави коментар