Balašević ponovao napao Beograd!

I ponovo se desilo ono na šta ni jedan Srbin ne sme da ostane nem, ako drži do sebe i srBstva.

Koncert Đorđa Balaševića u “Areni”. Napao je Beograd po ko zna koji put, muzikom i stihovima.

I to u punoj “Areni” u centru Beograda koji je uvek pokazivao te tendencije da okuplja antisrpske “elemente”.

I ponovo je Balašević na sebi svojstven način, prepredeno, iskoristio priliku da nas kritikuje u sred naše kuće. Mi smo ga ugostili, a on nam je pred punom “Arenom” rekao u lice ono što baš ne volimo da čujemo.

Istinu.

Rekao je da je u ovom našem gradu ubijen navijač jer je nosio šal druge boje, i nije slagao…sem da nije samo jedan navijač.

Rekao nam je da su neki vragolani kučetu odsekli šape…ali to već znamo.

Posle toga je jedan klub sa jednim trenerom, koji je proteran iz srpskog sporta, pomogao da se tom kučetu obezbede proteze kako bi moglo da nastavi svoj život…ali ni toga mi baš ne volimo da se prisetimo.

Potom je pomenuo neke starlete koje su okupirle naš medijski prostor i to nas je posebno pogodilo. On ne zna da mi volimo da uz prvu jutarnju kafu, na poslu, prepričavamo “ko je koga” ili “ ko je kome” u ovim rijaliti programima tj javnim kućama za one sa jeftinijim sedištima.

I na kraju je rekao “E moj Beograde”…pazite “njegov Beograd”? A on iz Novog Sada, pa bi nama da soli pamet, onako prečanski da nam pripoveda kako treba da se ponašamo mi u Beogradu. Zamislite!

Kao da mi ne znamo kako je ubijen glumac Goran Maksimović, jer je neka mlađarija pomislila da je Ciganin. Ne Rom već Ciganin. Da su pomislili da je Rom možda ga baš ne bi ubili.

Kao da mi ne znamo kako se posipa otrov za pse i mačke, nego će on da nam priča o šapama jedne keruše.

I šta se uopšte meša u naš izbor rijaliti programa kada kod nas “Parovi”,”Farma” i “Veliki brat” nikada i ne prestaju. Mi bez toga ne možemo, jer odavno ne živimo svoje živote pa barem tuđe možemo da gledamo.

I onda nam zasmeta kada nam neko to kaže u lice. Pa još nam to kaže Balašević, Prečanin.

A Prečanin je bio i Crnjanski, i svi znamo kako smo se “obračunali” sa njim, a znamo i ko je bio Crnjanski. Ni dan danas mu nismo oprostili. Zato ga i nismo sahranili pored Vide već u “Aleju velikana” pored ljudi sa kojima nije ni govorio. Tako se mi svetimo.

Srbija istinu ne oprašta. Lažove volimo, cenimo i negujemo. Istinu ko pomene taj je sa nama završio.

Jedna druga pesma kaže 

“Na Lovćenu Njegoš spava, najmudrija srpska glava”

Pa ako se složimo da je vladika bio Srbin, pa uz sve i pravoslavac i izuzetno mudar čovek, da li možda njega poslušati, a pustiti ove Prečane neka pričaju šta hoće?

E pa Petar II Petrović Njegoš kaže i ovo:

“Tijelo stenje pod silom

duševnom, koleba se duša u tijelu  

more stenje pod silom nebesnom,

koleblju se u morunebesa. Niko srećan,

a nikodovoljan, niko miran,

a niko spokojan, 

Sve se čovjek bruka za čovjekom, 

gleda majmun sebe u zrcalo”

…gleda majmun sebe u zrcalo, tj. ogledalo za one koji ne znaju.

Da li nas je to ogledalo prečansko i preksinoć toliko zaboleo da je pokrenulo lavinu uvreda na jednog umetnika, na jednog pesnika?

Da li smo toliko zabasali da više nismo u stanju ni kritiku da istrpimo ljudski i prepoznamo šta je za nas dobro?

Kažu neki da to Balašević nikada ne bi rekao u Zagrebu o Zagrebu, da je čak ružno govorio i o Banja Luci u Sarajevu…

Kažu da kada ode u Bosnu i tamo ružno priča o nama…

I to nas posebno boli, pa mi ponovo vladika Rade dolazi u misli sa svojim stihovima…

“Lipo, ljepo, lepo i lijepo,

bilo, bjelo, belo i bijelo

-listići su jednog cvijeta,

u pupolj se jedan odnjihali”

Kada Njegoš tako kaže što je sa Lovćena dalje i bolje video nego mnogi od nas zaklonjeni zidovima, ja baš i nemam razloga da sumnjam…

Da li da onda zajedno zaspemo drvljem i kamenjem i Njegoša i Balaševića ili samo Balaševića?

Mislim ipak lakše je Balaševića, on o nama svašta priča, slično kao Njegoš…

I za kraj što bi Đole rekao

“Njenima nisam bio po volji,

važno je bilo odakle su moji,

zašto to smeta, sa ovog su sveta,

hlebotvorci, čestit soj,

njen me je babo uz'o na nišan,

da l' sam od njinih il' baš i nisam,

Sloven sam belac slobodni strelac,

mani se čiča ja sam svoj“

I tu pesmu, jednu od svojih najlepših, posvetio baš Banja Luci...

Prepredeni su ti prečani...

Ta man'te se čiče, pustite čoveka više...