Bratski francuski poljubac

Jutros se francuski ambasador Mondoloni izvinio za propust koji se odigrao na ceremoniji obeležavanja primirja u Prvom svetskom ratu, u glavnom gradu Francuske.

Izvinio se predsedniku Vučiću i srpskom narodu.

Kaže da ne zna šta se dogodilo, ali da zna da je Srbija u tom ratu izgubila trećinu stanovništva, da je ubijeno preko šezdeset procenata muškog stanovništva i da Srbija i Francuska imaju dobre odnose.

Da Francuska želi da sa Srbijom obeleži jako prijateljstvo.

Bien sur, monsieur, Mondoloni, bien sur…

Takve stvari se često događaju i nije teško poverovati u to da niste znali šta se dogodilo.

Barem kada su u pitanju Srbija i Francuska to je gotovo običaj.

U toku tog istog Velikog rata Francuska je “zaboravila” kalibar svojih brzopoteznih topova, koje je prodala Srbiji, pa je godinu dana ranije plaćenu municiju poslala u vidu neupotrebljivih granata dok su Austrougarske trupe ubijale i silovale sve što se kretalo Srbijom.

Ali dešava se da čovek zaboravi…bien sur Monsieur Mondoloni, bien sur.

Maršal francuske vojske i počasni vojvoda srpske vojske Louis Franchet D' Esperey i juče je bio na svom mestu kao i ulica, u samom centru Beograda, koja čuva uspomenu na ovog čuvenog oficira, koji je rame uz rame sa svojim srpskim saborcima delio najteže i najslavnije trenutke Velikog rata.

Ali dešava se da čovek zaboravi…bien sur Monsieur Mondoloni, bien sur.

Takođe u jednom gradu Francuske, na moru, verujem da znate gde je Marsej gospodine Mondolini, ubijen je srpski kralj Aleksandar od Jugoslavije. Ubijen od strane atentatora jer možda, baš kao i juče, niste znali šta se dešava u Vašem Marseju. Ubijen jer je verovao u svoje francuske prijatelje kada je odbio da obuče pancir, koji mu je njegov ađutant ponudio, zbog saznanja da će biti pokušano ubistvo bivšeg srpskog princa, a tadašnjeg kralja Jugoslavije.

Ali dešava se da čovek zaboravi…bien sur Monsieur Mondoloni, bien sur.

I konačno kada ste 1999. godine, zajedno sa svojim partnerima, njih 17 ako ne grešim, napali tu istu malu Srbiju, najmoćnijom vojnom mašinerijom zvanom NATO pakt, pretpostavljam da ni tada niste znali šta se dogodilo?

Ili je sasvim neočekivana slučajnost da ste zbog onih kojima ste juče dali mesto u drugom redu na ceremoniji obeležavanja primirja u Velikom ratu, ubijali jednu malu zemlju i taj isti narod kome se danas izvinjavate?

Ali dešava se da čovek zaboravi…bien sur Monsieur Mondoloni, bien sur.

 

Izvinjavali ste se i 1934. godine, izvinjavate se i danas, jer ne znate šta se desilo, mada se bojim da ipak vrlo dobro znate šta radite.

Možda jednom odvojite vreme dok ste u Srbiji, Vaša ekselencijo, da se potsetite “Doline jorgovana” i Jelene Anžujske, maršala Louis Franchet D' Espereya, spomenika francuskim herojima na Kalemegdanu u srcu Beograda, generala De Gaullea ili barem gospodina Arnaud Gujona kome su baš ti vaši prijatelji iz “drugog reda”, kao francuskom humanitarnom radniku, zabranili ulazak na Kosovo gde se nalazi i francuska vojska.

I sve to na stogodišnjicu prijateljstva koje želite da obeležite?!

Quel absurde Monsieur Mondoloni!

Ali i ako zaboravite, kao i sve ovo do sada…

Ne brinite, dešava se da čovek zaboravi, nekada i ceo vek…

Bien sur monsieur Mondoloni, bien sur.