среда, 14. септембар 2016.

Hej Sloveni i ostali iliti debelo smo zaostali




U četvrtom razredu srednje škole sećam se da sam napisao svoj poslednji pismeni zadatak i dobio pet minus. Tako je moj sastav bio odličan, ali ne i dovoljno odličan jer samo „čiste“ petice, dakle bez minusa, su se čitale pred celim odeljenjem. Profesorka je u obrazloženju „minusa“ napisala „da sam preterao“ i poklonila mi taj „minus“ na koji sam i dan danas jako ponosan. Naime sve se to dešavalo u samu zoru raspada tadašnje Jugoslavije kada su svi „pumpali“ nacionalne priče govoreći kako ona druga strana treba da dobije dobre batine kako bi se konačno smirila. Strana je bilo nekoliko, raspoloženih za tuču previše, kao i „heroja“ koji su vikali napred umesto „za mnom“.

Deda mi je još kao malom objasnio da je velika razlika između vođa koji viču „napred“ i „za mnom“, i to sam dobro upamtio.

No da se vratim na pomenuti pismeni sastav...Dakle zamerku sam dobio jer napisah da je rat besmislen i da je orden sa lentom, koji će dobiti neko ko se vrati u invalidskim kolicima, isto što i pljeskavica sa prilogom ili bez. Desetak godina kasnije se to pokazalo kao poprilično istinito, ali vidim da dvadeset i pet godina nakon toga mnogi nisu shvatili kako stvari funkcionišu na ovim prostorima, ali su mnogi shvatili kako se guraju kolica.

Zato vas molim da mi poklonite par minuta da probam samo da vam predočim nekoliko istina koje i sami lako možete proveriti.

Dakle, Jugoslavija ,bila ona kraljevina ili socijalistička republika, dva puta je krvavo rasturena jer ta zemlja nije nekome odgovarala. Za one koji veruju da teorije zavere ne postoje, neka bude da nije bitno kome ona nije odgovarala. Neki nam sada kupuju zemlju i što nisu mogli na silu sada nam uzimaju za male pare. Ideja jedne države koja bi okupljala narode koji govore isti jezik, ima ih oko dvadeset miliona i ne razlikuju se ni po čemu sem po veri, a slabi su vernici, nije bila popularna.

Ono što upada u oči jeste da su se i prva i druga Jugoslavija rasturale u trenucima kada su bile najrazvijenije i davale najviše pametnih ljudi u mnogim oblastima života. Dakle ovde je pamet nepoželjna jer može uvek da dovede do te sulude ideje da se možda od jednog naroda u puno država, napravi jedan u samo jednoj državi. Da budemo realni, da je dobro podeliti se u više država onda ovi moćni ne bi bili tako veliki, jel'?

I posle svega što se desilo i danas nekome nije jasno šta se dogodilo.

Malo Srbe na Hrvate, malo Bošnjake na Srbe, Hrvate na Bošnjake, jer stvari su ponovo bile počele opasno da se smiruju. E sada postavlja se pitanje da li smo stvarno toliko glupi da poverujemo da smo bitni bilo kome sem samima sebi? I ponekom trgovcu oružja.

Referendum, grafiti, mržnja, ćirilica, latinica???

Ljudi shvatite, okupirani smo svi od Vardara pa do Triglava. Ne pitamo se baš ništa, vedre nam i oblače iz svetskih centara moći. Stranci nam odnose pare, žene, odvode decu da rade za njih, a mi mlatimo praznu slamu po ko zna koji put u ovom veku ne bismo li se ponovo poklali i usrećili neke profitere.

Natalitet nam je opao odavno, narkomanija na zavidnom nivou, buđ se oseća u svakom delu društvenog života...jedino što je sigurno jeste da svi nestajemo. Sve drugo, nije sigurno.

Nije to jugonostalgija niti bilo šta drugo slično, pogledajte gde su nam prijatelji, deca, braća, sestre i svi oni dragi ljudi koje gledamo na ekranima računara ili mobilnih telefona. Ako biste i ovo malo što je ostalo da razjurite i sjebete vi nastavite da kao stado idete za „domaćim Mesijama“ sa računima u inostranstvu i frazama u domovini ili otadžbini. Objektivno i nije neka šteta jer nije mnogo toga ostalo da još vredi, sem života dece koja još žive ovde. Zato nemamo pravo da budemo glupi opet i ponovo. Ne zbog sebe već zbog njih samih. Možda neko od njih ima pravo da pokuša da bude novi Selimović, Andrić, Crnjanski, Dražen, Praja, Mirza, Divac, Ćosa, Bobek, Moša, Veliki Vladimir ili ko god...

Nemamo pravo da im tu šansu uskratimo zbog svoje gluposti i kad već nismo bili u stanju da im ostavimo pristojnu državu valjda imaju pravo na život?

Zaostali Sloveni i ostali hajde jednom da udahnemo duboko i izbrojimo do deset pre nego napravimo ono što najbolje znamo. Nesreću.

Što bi veliki Ivica Osim rekao posle poraza od Nemačke  na jednom svetskom prvenstvu „Jutro je pametnije od noći“...dakle prespavajte tu noć, a sutra kada se probudite shvatićete da ste na istom mestu gde ste bili i juče. Baš kao i sve komšije oko vas. Okupirani i siromašni, bratski i ravnopravno. Svi isti.

A ako nekada poželite da ponovo budete svoji i imate svoju državu i svoje ja...o tome ćemo sledeći put, ako do tada ne prodamo sve što imamo. Ili nas ne prodaju.
Princip je isti sve su ostalo nijanse.

1 коментар: